U većini zemalja danas se obeležava Međunarodni praznik rada, koji je prihvaćen povodom događaja 1. maja 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije uslove rada. Posebno je upamćeno njihovo tadašnje insistiranje na osmočasovnom radnom vremenu. Smatra se da se tog 1. maja 1886. u Čikagu okupilo oko 40.000 demonstranata, radnika, koji su stupili u generalni štrajk. Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, održanom u Parizu, odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će biti proslavljen 1. maj, u znak sećanja na proteste u Čikagu i kao oblik borbe za radnička prava. Na Drugom kongresu, održanom u Briselu od 3. do 7. avgusta 1891. godine, 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada. U Srbiji, Praznik rada, 1. maj, je prvi put obeležen 1893. godine okupljanjima i protestnim skupom u Beogradu. 1. maj se obeležava neradno, a u Srbiji i regionu ustalio se običaj da se u zoru izlazi na prvomajski uranak.
