U digitalnom dobu, internet je postao glavni izvor informacija, omogućavajući brz i jednostavan pristup vestima iz celog sveta.
Nikada ranije u istoriji ljudi nisu imali tako brz i lak pristup informacijama. Nekada su se vesti prenosile usmenim putem, putem štampe, radija ili televizije, ali danas, zahvaljujući internetu, bilo koja informacija može biti dostupna u samo nekoliko sekundi. Svakog dana milioni korisnika širom sveta konzumiraju vesti putem portala, društvenih mreža, blogova i video-platformi. Ova promena donela je brojne prednosti – bržu dostupnost relevantnih informacija, mogućnost praćenja događaja u realnom vremenu, ali i širok spektar izvora iz kojih možemo crpiti znanje.
Bilo da su kreirane radi senzacionalizma, političke manipulacije ili finansijske dobiti, lažne vesti mogu izazvati paniku, pogrešne odluke i ozbiljne posledice za društvo.
Međutim, upravo ta dostupnost donosi i ozbiljne izazove, jer se lažne vesti mogu širiti jednakom brzinom kao i proverene informacije.
Brzina interneta i društvenih mreža omogućava da se vesti šire viralno, bez obzira na to da li su tačne ili ne. Primera radi, tokom pandemije COVID-19, društvenim mrežama su kružile različite lažne informacije o virusu, vakcinama i načinima lečenja, što je kod mnogih ljudi izazivalo paniku i nepoverenje prema nauci i medicini.
Bilo da su kreirane radi senzacionalizma, političke manipulacije ili finansijske dobiti, lažne vesti mogu izazvati paniku, pogrešne odluke i ozbiljne posledice za društvo.
Neki mediji i pojedinci šire lažne informacije kako bi privukli što više čitalaca i ostvarili profit putem klikova i reklama. Drugi ih koriste u političke svrhe, pokušavajući da manipulišu javnim mnjenjem. Na primer, uoči izbora u različitim zemljama, često se plasiraju lažne vesti o kandidatima kako bi se uticalo na birače. Ponekad, lažne vesti mogu imati ozbiljne posledice – od ekonomskih potresa, preko društvenih nemira, pa sve do ugrožavanja zdravlja ljudi.
Sve je teže razlikovati istinite priče od obmanjujućih sadržaja, pa je stoga ključno razviti kritički pristup informacijama koje čitamo.
U svetu gde se svaka informacija može lako manipulisati, ključno je razviti kritičko mišljenje. Ne smemo slepo verovati svemu što pročitamo ili vidimo na internetu. Potrebno je postavljati pitanja: Ko je izvor informacije? Koji su njegovi motivi? Da li su podaci provereni i potkrepljeni činjenicama?
U nastavku teksta saznaćete kako prepoznati lažne vesti i zaštititi se od dezinformacija.
Kroz nekoliko jednostavnih metoda i proverenih tehnika, svako može naučiti kako da prepozna lažne informacije i zaštiti sebe i druge od njihovog štetnog uticaja.
Pouzdani mediji imaju dugogodišnju reputaciju, jasne kontakt informacije i profesionalne novinare.
Mediji koji su poznati po kvalitetnom novinarstvu imaju jasno definisane uredničke politike, dugogodišnju reputaciju i tim profesionalnih novinara koji rade na proveri činjenica. Ove informacije obično možete pronaći na njihovim sajtovima.
Sve je teže razlikovati istinite priče od obmanjujućih sadržaja, pa je stoga ključno razviti kritički pristup informacijama koje čitamo.
U svetu gde se svaka informacija može lako manipulisati, ključno je razviti kritičko mišljenje.
Ako naiđete na nepoznat portal, proverite njegovu stranicu “O nama”, adresu, autore članaka i prethodno objavljene vesti.
Mnogi neprovereni portali nemaju jasno definisanu stranicu “O nama” ili kriju podatke o svojim autorima. Ako ne možete pronaći informacije o uredništvu, kontakt telefonu ili adresi, postoji mogućnost da se radi o nepouzdanom izvoru.
Ukoliko takve informacije ne postoje ili su sumnjive, budite oprezni.
Na primer, ako neki portal tvrdi da je međunarodna informativna platforma, ali nema nijednog poznatog novinara, niti kontakt informacije, verovatno je reč o propagandnoj ili lažnoj stranici.
”Mamac naslovi” (clickbait) često zvuče senzacionalno kako bi privukli pažnju, ali pravi kontekst vesti može biti potpuno drugačiji.
Mnogi portali koriste “mamac naslove” kako bi povećali broj klikova. Na primer, naslov “Šokantno otkriće o vodi koju pijete!” može zvučati alarmantno, ali sam tekst možda samo govori o standardnim parametrima kvaliteta vode.
Pre nego što podelite neku vest, pročitajte ceo tekst i razmislite da li ima smisla.
Pogrešno shvaćen ili izvučen iz konteksta naslov može dovesti do širenja dezinformacija.
Nekada se stare vesti predstavljaju kao nove, što može dovesti do pogrešnog tumačenja.
Na primer, vest o ekonomskom padu neke zemlje iz 2010. godine može se ponovo pojaviti na društvenim mrežama bez konteksta, stvarajući paniku među građanima.
Uvek pogledajte datum objave članka kako biste bili sigurni da je informacija aktuelna.
Ukoliko vest nije nova, možda više nije relevantna ili je njen kontekst u međuvremenu promenjen.
Ako je vest tačna i važna, verovatno će je preneti i drugi ugledni mediji.
Ako neku vest objavljuje samo jedan nepoznati portal, dok je svi relevantni izvori ignorišu, postoji mogućnost da nije istinita.
Pouzdani mediji vode računa o gramatici i stilu pisanja. Ako članak sadrži mnogo pravopisnih grešaka, neprofesionalan jezik ili preterane emocije, verovatno nije kredibilan.
Lažne vesti često sadrže pravopisne greške, senzacionalistički ton i neprofesionalan stil. Na primer, članak pun uzvičnika i velikih slova poput: “VLADA NAS LAŽE!!! PROČITAJTE ISTINU KOJU KRIJU!!!” verovatno nije pouzdan.
Ako je članak anoniman ili ako autor nema drugih radova na internetu, moguće je da je reč o nepouzdanoj informaciji.
Profesionalni novinari imaju jasne biografije i prethodno objavljene radove.
Slike i snimci mogu biti izmanipulisani ili izvučeni iz konteksta.
Često se koriste stare slike za nove događaje, a fotomontaže mogu stvoriti potpuno lažnu priču.
Koristite Gugl pretragu slika da biste videli da li se isti vizuelni materijal pojavio u drugim kontekstima.
Komentari ispod članka mogu ukazati na to da li su ljudi već primetili netačnosti u vesti. Takođe, ako neko prenosi vest na društvenim mrežama, pogledajte da li je izvor kredibilan. Ponekad komentari ispod članka mogu otkriti da je vest lažna, jer će korisnici ukazati na nelogičnosti.
Lažne vesti često koriste senzacionalizam kako bi izazvale strah, bes ili oduševljenje. Ako neka vest deluje previše šokantno ili emotivno nabijeno, pre nego što reagujete, proverite njenu tačnost.
Lažne vesti često ciljaju na emocije poput straha, besa ili šoka kako bi privukle pažnju. Ako neka vest deluje previše dramatično, važno je proveriti njen izvor pre nego što je delite.
Postoje sajtovi koji se bave proverom činjenica, kao što su Snopes, FactCheck.org i domaći portali specijalizovani za raskrinkavanje lažnih vesti. Ako niste sigurni u neku vest, proverite da li se već pojavila na ovim platformama.
Brzina interneta i društvenih mreža omogućava da se vesti šire viralno, bez obzira na to da li su tačne ili ne.
Primera radi, tokom pandemije COVID-19, društvenim mrežama su kružile različite lažne informacije o virusu, vakcinama i načinima lečenja, što je kod mnogih ljudi izazvalo paniku i nepoverenje prema nauci i medicini.
Kritičko razmišljanje je najjače oružje protiv lažnih vesti, jer nam omogućava da donosimo informisane odluke i ne budemo žrtve manipulacija. U vremenu kada su informacije dostupne na svakom koraku, važno je preuzeti odgovornost za to što čitamo, delimo i u šta verujemo.
Edukacija o prepoznavanju dezinformacija ne samo da štiti nas same, već i doprinosi izgradnji društva zasnovanog na istini i poverenju. Širenjem tačnih informacija i ukazivanjem na lažne vesti možemo pomoći drugima da razviju kritički pristup sadržajima koje konzumiraju. Na kraju, odgovornost nije samo na novinarima i medijima, već i na svakom pojedincu – jer informisana javnost je ključ snažnog i zdravog društva.
Pre nego što podelite neku vest, uvek se zapitajte: Da li je ovo zaista tačno?