Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici sutra obilježavaju praznik posvećen prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Mnoge porodice ga obilježavaju kao krsnu slavu, i predstavlja zaštitnika tih domova.
Sveti Alimpije jedan je od tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila Stolpnika. Na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu.
Iako je bio voljen i omiljen gde god se pojavi, Sveti Alimpije je uvek tražio način da bude sam, jer je želeo da živi u molitvi i samoći. Zbog toga se povukao i počeo da živi na jednom grčkom groblju, kojem ljudi nisu smeli da priđu zbog legendi o demonskim priviđenjima. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je i nazvan Alimpije Stolpnik.
Kod Srba postoji verovanje da je Sveti Alimpije pregazio kugu, zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda. Moli mu se za zdravlje i mala i velika čuda, a običaj u narodu je da se na ovaj dan rano ujutru ode u crkvu, kako bi sve bilo zdravo u narednoj godini.
Sveti Alimpije Stolpnik je i zaštitnik stočara i stoke, pa se na ovaj praznik ne upreže tegleća stoka. Na njegov dan se posti, a na trpezi ne bi trebalo da se nađe teletina, junetina ili kravlje meso.