Suvo bez padavina i veoma toplo vreme, pogodovalo je razmnožavanju glodara na sremskim poljima. Najviše je poljskih miševa na njivama zasejanim ozimim usevima i detelinom. U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100% naročito ako se ne preduzmu mere suzbijanja, pa stručnjaci savetuju poljoprivrednicima da primene mere koje će smanjiti broj ovih štetočina.
Sitni glodari predstavljaju veoma značajne štetočine. Prema podacima domaćih autora jedna poljska voluharica u toku jedne godine pojede više od 7 kg hrane, a kopanjem svojih hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg. Ove godine, kažu poljoprivrednici, iako se teško vide,miševa na njivama sigurno ima.
Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada mogu naneti veliku štetu na mladim usevima ozimih formi strnih žita. Značajne štete nanose i tokom leta u periodu sazrevanja. Od gajenih biljaka najviše stradaju lucerka, detelina i strna žita. Prevencija spašava useve, tako da tokom zime treba naročito obratiti pažnju da li postoje rupe i humke na njivama, kažu stručnjaci, jer one su najbolji pokazatelji da na njivi ima još nešto, sem useva.
Ipak, postoje i mere prevencije, česta kontrola njiva i pravovremeno delovanje postavljanjem zamki. Tretiranje – postavljanje mamaca se obavlja u jesen i proleće. Mamci se postavljaju u jame i prekriju sa zemljom. Sem hemijskih, postoje i agrotehničke mere za suzbijanje glodara, ali najbolja je kombinacija svih raspoloživih mera jer je suzbijanje glodara vrlo složen zadatak. Nije redak slucaj da glodari, u blizini naseljenih mesta, posle njive pokusaju da nasele i stambene i industrijske objekte.
Poznati su primeri da su poljski miševi u godinama najezde prosto uništili čitave useve izazivajući 100% -nu štetu. Gustina sklopa useva pšenice onemogućava izvođenje pojedinih agrotehničkih operacija u toku vegetacije. Na taj način podzemni hodnici glodara ostaju pošteđeni od uništavanja. Ne treba naravno zaboraviti ni prirodne neprijatelje, ptice grabljivice i lisice koje su delovsnjem čoveka sve ređi gosti i na sremskim poljima.
Sanja Mitrović