Međunarodni dan mentalnog zdravlja – 10. oktobar, obeležava se svake godine širom sveta kako bi se naglasio značaj očuvanja i poboljšanja mentalnog zdravlja pojedinca, ali i društva u celini, kroz različite vidove aktivnosti i medijske potpore.
Tim povodom, dr Stanimir Čekerinac, specijalista psihijatrije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica, ukazao je na nekoliko bitnih činjenica koje se tiču sve većeg broja psihosomatskih poremećaja, stanja i oboljenja.
„Mi smo konstantno u stanju stresa i svi psihički poremećaji povezani su sa stresom. Čitava planeta – kada pogledate šta se sve dešava: ratovi, bombardovanja, razni nemiri, elementarne nepogode kataklizmičkih razmera i tako dalje. Stres je postao naš pratilac i najučestaliji u opštoj populaciji. Kako da savladamo stres, je individualno pitanje. Svaka osoba će za sebe naći najbolju tehniku – muzika, sport, kuvanje ili nešto drugo, a u slučajevima kada ni to nije rešenje i kada problem prevazilazi mogućnost ličnog savladavanja, odlazak kod psihoterapeuta je put – pomoć psihijatra, psihologa. Često čujemo za life coach, ali ja tu nisam poverljiv, nije moj domen i zato mogu govoriti o onome što je zvanična medicina .
Dakle, kada je o stresu reč, česte su pojave koje dolaze iz afektivnog dela i depresivnosti koja ima tendenciju da do 2030. godine bude najzastupljenija bolest u populaciji u svetu. To je jako teško stanje, koje ostavlja velike i brojne posledice. Tako bolesna osoba nije produktivna, ne može da radi, postaje ljuta, razočarana, besna, agresivna i svesna vlastite nemoći usled nemogućnosti da ispuni očekivanja, postaje loša za sebe i porodicu.
Ono što takođe brine je i porast bolesti zavisnosti – sve što nas okružuje je adikcija: zavisnost od mobilnih telefona, kod mladih i starijih. Ako nekome uzmete telefon, videćete šta ćete dobiti – užasnu paniku, strepnju, neizvesnost. Zatim, sve prisutnija je i zavisnost od hrane o kojoj se malo govori i mnoge bolesti su vezane za ishranu. Danas veliki broj mladih konzumira različite praškove, bitan im je svaki gram unosa u organizam zarad boljeg fizičkog izgleda. Sve se meri u obimima. Mi još nismo svesni koliko je ta statistika ozbiljna. I svakako zabrinjavajuća je i prisutnost kokainske zavisnosti, koja je danas mnogo češća od heroinske, pa i alkohol koji je u ekspanziji i kod muškaraca i kod žena. U porastu je upotreba sintetičkih droga čija je dostupnost kupovine veoma laka i brza, i kada uđete u taj lanac, postajete zavisnik i ne možete da presečete. Niko o tome ne razmišlja.
Najstrašnija od svih je zavisnost od kocke – jezive stvari koje sam čuo poslednjih nekoliko meseci daju mi za pravo da je svrstam u vodeću zavisnost, jer u takvim slučajevima ne strada samo pojedinac, već i čitave porodice, a ekonomske posledice su nesagledive.”
Na pitanje šta može biti lek za ozdravljenje, odnosno kako se odupreti silama zavisnosti, dr Čekerinac odgovara:
„Brine svakako i odsustvo emocija , empatije, razgovora, ljudi su sve usamljeniji. Empatija se svodi na nivo društvenih mreža – imate milione lajkova, a kada čovek padne na ulici, niko neće prići. Na pitanje Kako?, danas nije lako dati odgovor. Kada govorimo o pojedincu ili porodici, svako ima svoju slabost. Međuljudski odnosi su narušeni, iskrena prijateljstva su retka, nepoverenje i otuđenost su sveprisutni. I odatle strah i razočaranja. Često govorim da je pogrešno baviti se fasadom – SUŠTINA JE BITNA. Poenta je prihvatiti sebe, iako je često bolno, jer kada prihvatite sebe, onda možete i vladati sobom. Porodica je generator – odatle sve kreće i u suštini je najvažnije da, kada imate dete, vi ga morate vaspitavati da voli, da radi, da zna šta je dobro a šta ne . Negovanje odnosa u porodici, sa prijateljima – sa regrutovanim socijalnim bićem, vi nećete imati problem. Vraćanje elementarnim porodičnim vrednostima i stvaranjem zdravih pojedinaca, stvara se i zdravo društvo. Društvo danas, čini mi se, nije zainteresovano za pojedinca – sve je nekako prepušteno i sve je vrlo teško u ovim vremenima.”
Dr Stanimir Čekerinac citirao je kolegu Rafaela Bonelija, koji govori o perfekcionizmu, težnji da budemo savršeni i lepi, pa idemo u teretanu, ne da bismo bili zdravi nego izvajani – a to stvara pritisak koji dovodi do brojnih bolesti modernog doba. Čovek teži da bude savršen, a upravo je to opasno. Važna je suština, ne forma.
„Perfekcionizam je nešto sasvim različito od težnje za savršenstvom. Perfekcionisti ne teže savršenstvu, već zato što im je stalo do nepogrešivosti koja je sa tim povezana . Perfekcionizam je ponašanje izbegavanja – ko savršeno radi, ne može da bude kritikovan niti dobiti otkaz. Perfekcionistima nije stalo do toga da razvij u prirodu, već žude za sigurnošću.”
A šta se zapravo iza ovoga krije? Boneli odgovara ovako:
„Čovek sa realnom samoprocenom može da predstavi sebi zdrave ciljeve i da se bez maske kreće u društvu. Tako dospeva do unutrašnje slobode koja je protivteža perfekcionizmu. Tolerancija nesavršenosti oslobađa ego zavisnosti i prisilne kontrole, ograničenja i okrivljavanja drugih. Unutrašnja sloboda zato daje nonšalantnost i prirodni autoritet – čini čoveka fleksibilnim i nezavisnim.”
Razumevanje ovih reči je kao lek potrebn o svakom čoveku.
(Opšta bolnica Sremska Mitrovica)