Srećna slava – Danas slavimo Sabor Svetog Jovana Krstitelja (Video)

Samo dan posle Bogojavljenja, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Sabor Svetog Jovana, Preteče i Krstitelja, praznik u čast onome koji je poslužio tajni božanskog krštenja. Jovanjdan je česta krsna slava.

Sveti Jovan, u narodu poznat kao Preteča Hristov, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Izuzetne moralne čistote, od Boga je dobio dar da može da krštava ljude i oslobađa ih njihovih grehova.Jovan Krstitelj vršio je obredna kupanja na reci Jordan.

Bez straha je kritikovao i narod i starešine, a njegova ljubav prema istini i pravdi na kraju ga je odvela u smrt.

U našem narodu sveti Jovan je izuzetno cenjen. Pri sklapanju kumstva i pobratimstva obavezno se pominje ime ovog sveca, često se slavi i kao krsno ime.

Naši preci su verovali da se na današnji dan dešavaju razna čuda uz pomoć svetog Jovana, te odatle i veliki broj narodnih običaja vezanih za ovaj dan. Na Jovanjdan vernici ne bi trebali da uzimaju nož u ruke, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se ne treba davati niša što je crvene boje, kao i to da se ne jede ništa crveno zbog toga što ta boja simbolizuje nevino prolivenu krv svetitelja.

Inače, ruka ovog svetitelja nalazi se u crkvi Cetinjstog manastira. Desna ruka Sv. Jovana, kojom je krstio Hrista, od Sevastije do Cetinja prošla je hiljade kilometara. Malteški vitezovi su je predali ruskom imperatoru Pavlu I Romanovu, zajedno sa delom Časnog krsta, i ikonom Majke Božje Filerimske.Tokom Boljševičke revolucije, svetinje je spasila kraljica Marija Fjodorovna Romanov, da bi ih 1932. mitropolit kijevski, poklonio kralju Aleksandru Karađorđeviću, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.

Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević preneo ih je na Ostrog, gde su skrivene provele rat, a u jednoj policijskoj raciji 1952. oduzete crkvi.

Do 1978. godine ruka Sv. Jovana Krstitelja bila je u sefu Udbe, da bi je mitropolit Amfilohije 1993. izneo na svetlost dana. Od tada je ona u crkvi Cetinjskog manastira.

Radoslav Berić

%d bloggers like this: