Početak obeležavanja Badnjeg dana je tradicionana seča Badnjaka, simbola najvećeg hrišćanskog praznika. Badnjak preko dana stoji napolju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište. Parohijani Hrama uspenja presvete Bogorodice u Šidu tradicionalno su išli po badnjak te ga doneli u Hram gde je potom osveštan.
Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”.
Organizovan odlazak po Badnjak deo je tradicije u šidskoj opštini I predstavlja primer zajedništva koje je jedna od osnovnih poruka božićnih praznika.
Badnjak se prvo celiva i maže medom, potom se pali i pristupa se “džaranju”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena. Te varnice simbol su sreće I napretka.
Video:https://www.youtube.com/watch?v=eRIOjZE7zE4
